Dogadjaj koji pamtim...

U nasoj 38.klasi, referent opstih poslova bese zastavnik Coneski aleksandar, stari pesadijski vuk, vojnicina i covek iz naroda. Iako pravi vojnik, uvek spreman za salu, neku doskocicu ili savet. Nekako je bio sveprisutan ili se to nama pitomcima cinilo da je on stalno tu, i kad deli plate ili pakete ili kada se kupamo pa se cuje ona njegova cuvena , dosta vise ne pari m...

Zastavnik ko zastavnik sto bi rekli vojnici ali mi je jedan dogadjaj ostao urezan u secanju kao primer koliko je staresinski sastav sebe tada video u tom poslu i kakav je odnos imao prema uniformi.

Dosao je dan kada je popularni ali vec stari Cone morao u penziju, bese suncano prepodne i legenda od oficira , nas komandant bataljona Mirsad Selmanovic postroji klasu u to ime na pisti.

Na improvizovanoj bini koja je sluzila izmedju ostalog i dezurnima za postrojavanje, izadjose komandant i zastavnik.
Major Selmanovic zapoce nekako vise ljudski nego vojnicki da iznosi razlog okupljanja a onda rece da je Cone dobio resenje za penziju i da je vreme kako to nama vojnicima i dolikuje da se oprosti od nas i kaze koju rec.

Komandant predade rec zastavniku Conetu...stari zastavnik umorno kroci napred, drzeci u ruci lisnicu belog papira na kojoj je bio srocen govor, osmisljen negde u tisini njegove kancelarije, poslednji govor...
Iskoracivsi korak napred na bini, zastavnik nas pogleda , onako redom, duz stroja, uniformi, duz zgrada i kabineta...isprsi se i pogleda prvo onako, vojnicki, mrko, strogo, mrdajuci svojim sedim brkovima a onda mu pogled postade onako ocinski i nezan...
Cone podize papir pogleda u njega, onda u stroj ispred sebe pa u komandanta. Krenu prva recenica iz starog zastavnickog srca i stade...podize pogled i rece, mozda prvi put u zivotu...NEMOGU...i poce da place...
Srca su nam se stegla, oci nam pune suza, to je nas Cone, brdo od coveka, vojnicina a sada dusa obicna i vojnicki-romanticna, trenuci kao godine dok zastavnik stisce papir sa govorom u ruci i oseca komandantovu ruku na ramenu...
I ode Cone, bez reci vise...ne odrza govor...ali nam je u tih par trenutaka rekao sve i rekao mnogo.

Jako si to lijepo napisao i dok sam čitao tvoja sječanja samo su mi se slike nizale pred očima kao da sam istog momenta opet na pisti ispred ob. 1, inače zastavnik Conevski brinuo se i o mojoj klasi ( 26. klasa ). Upravo si opisao Cone onako kako sam ga i ja doživljavao.

U našoj 24 klasi, referent opštih poslova bio je stariji vodnik 1.klase Cvrkota Krsto. Nezaboravna ličnost. Imao je karakterističan pozdrav, i trudio se da svojim uljudnim ponašanjem odstavi lijep utisak i primjer kod pitomaca. Izuzetan čovjek, ostao mi je u veoma lijepom sjećanju.